
Рођен 1940. године у Вршцу.
Завршио Психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио као истраживач сарадник у Југословенском центру за аудио-визуелна средства, а затим 10 година као психолог истраживач у Заводу за физичку културу и медицину спорта. Од 1982. године предаје на Факултету спорта и физичог васпитања Универзитета у Београду.
Докторирао је из области Психологија спорта на Факултету за физичку културу у Београду. Редовни професор Психологије и Психологије спорта на истом Факултету, шеф Катедре за друштвене науке и вишегодишњи продекан (преко 20 година).
Дугогодишњи професор Психологије спорта на Вишој тренерској школи у Београду. Сада директор Високе школе за спорт у Београду.
Активно се бавио спортом, од тога више година професионално.
Члан је Светске асоцијације психолога спорта (ISSP). Учествовао је на великом броју стручних, научних скупова и конгреса из области психологије.
Добитник је награде Савеза спортова Србије за научно-истраживљачки рад у области спорта.
Објавио преко 100 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима.
Рецезент је већег броја стручних и научних књига, монографија, превода и др.
Аутор и коаутор је четири књиге из области Психологије спорта (од којих је једна преведена на два страна језика):
• Психодинамика спортске групе (са В. Параносићем, преведена на два страна језика)
• Спорт и личност (коаут. са Н.Хавелка, добитник награде за нучно-истраживачки рад)
• Психолошке основе физичке културе
• Психолошка припрема спортиста
У неколико олимпијских циклуса био је званични психолог раније југословенских селекција на Олимпијским играма у Монтреалу,(1976), Москви (1980), Медитеранским играма (Алжир, 1975; Сплит, 1979). Радио као психолог са више државних селекција на припремама за интернационална такмичења.
Учествовао у више научно-истраживачких пројеката.
Највише је радио на истраживању личности, мотивације . У практичном раду са спортистима, бави се психодијагностиком, применом психолошких техника, едукацојом спортиста и тренера итд